KNJIGA NESPOKOJA

Verovatno nijedna knjiga u XX veku nije podstakla toliko polemika i pokazala toliko različitih lica kao Pesoina Knjiga nespokoja.
Zbog svoje fragmentarnosti i nedovršenosti ovo delo se neprestano slaže i preslaže, pokazujući uvek neku drugu dušu, a zanimljivo je da se to događa upravo s knjigom autora koji je toliko želeo da se približiti sveopštoj različitosti Kosmosa da je u tom nastojanju potrošio čak nekoliko sopstvenosti. Ili to možda i nije slučajno?

U svakom slučaju Pesoa nije definisao granice svoje knjige, ona je ostala otvorena, što i pruža mogućnost mnogim stručnjacima da objavljuju svoje Knjige nespokoja, kao i čitaocima da je čitaju ne sledeći nužno redosled stranica.
Pesoa nije odredio šta bi sve Knjiga nespokoja trebalo da sadrži, iako je ostavio barem desetak planova za izdavanje svoje poezije i proze, od kojih su neki protivrečni.
Knjigu nespokoja Pesoa je koncipirao kao svoje životno delo, nedovršeno ne zato što je knjiga ostala takva njegovom smrću, nego zbog toga što je ona svojevrsno fragmentarno otvoreno delo.
Knjiga nespokoja usmerava se na, kako sam Pesoa kaže, autobiografiju bez činjenica, na duševni život modernog razlučenog subjekta koji zbog svoje univerzalnosti iskustva može biti i svačiji i ničiji.