KLASIČNO POZORIŠTE JUGOISTOČNE AZIJE

Veličanstvena, hladna lepota tajlandskog kon teatra sa maskama, pokreti burmanskih plasača koji su nalik na lutke, i meka, meditativna elegancija vajang vong plesne drame sa Jave vrhunski su primeri klasične pozorišne umetnosti jugoistočne Azije. Pozorišne tradicije tog dela Azije po svojoj veličanstvenosti i stepenu stilizacije mogu se uporediti sa vrhunskim pozorišnim žanrovima drugih zemalja, kao što su evropska opera ili balet, japanski kabuki i indijski katakali.Knjiga je uvod u osnovne tradicije pozorišta i plesa jugoistočne Azije. Na tom prostoru postoje stotine, možda i hiljade različitih formi pozorišta i plesa, od kojih su mnoge deo ritualnih tradicija manjinskih etničkih grupa. Ovo delo se prevashodno bavi klasičnim tradicijama koje se još uvek izvode i koje se mogu videti na sceni. Najviše pažnje posvećeno je Burmi, Tajlandu i Indoneziji, a takođe su predstavljene pozorišne forme Kambodže, Laosa i Malezije, zemalja u kojima klasične tradicije polako nestaju i koje strani posetioci ne mogu lako videti. Takođe je predstavljeno i kinesko pozorište koje je, pored indijskog, najsnažnije uticalo na pozorišne tradicije u jugoistočnoj Aziji.