KA

Zaklinjem umetnike budućnosti da vode tačne dnevnike svoga duha: da sebe posmatraju kao nebo i da vode tačne zapise izlaska i zalaska zvezda svojega duha. U sebi jasno primećujem paoke točka koji se okreće i radim na dnevniku, kako bih mogao da uhvatim u mrežu zakon povratka tih palaca. U želji da uvedem zaumni jezik u razumsko polje, vidim dolazak starog paoca moga točka. Kako žalim što o tim paocima ponavljanja života mogu da govorim tek u nagoveštajima reči. Ali možda će se moj položaj uskoro izmeniti.