JUGOSLAVIJA MOJA DEŽELA

Tridesetogodišnji Vladan Borojević, dete iz mešovitog srpsko-slovenačkog braka, istraživanjem preko interneta, saznaje da je njegov otac, oficir bivše Jugoslovenske narodne armije, Nedeljko Borojević, živ, da nije mrtav kao što mu je pre sedamnaest godina rekla majka, već da je u bekstvu, optužen za ratni zločin zbog masakra nedužnih civila u jednom slavonskom selu, na početku rata u bivšoj Jugoslaviji.

Neočekivano otkriće porodične tajne vraća ga u 1991. godinu, kada je prvi put čuo za reč prekomanda, kojom se završilo njegovo idilično detinjstvo u Puli, posle čega su usledili boravak sa majkom u beogradskom hotelu Bristol (prvoj stanici izbeglih oficira JNA), život kod očeve rodbine u Novom Sadu i, konačno, preseljenje u Sloveniju, zemlju njegove majke.

Saznanje o živom ocu pokreće ga na putovanje kroz prostore bivše Jugoslavije, u potragu za ocem, tokom koje saznaje istinu o raspadu svoje porodice, istinu o tome kako se i zašto srušio svet u kome je nekada živeo i, konačno, dospeva do istine o samom sebi u pokušaju da ponovo izgradi sopstveni identitet.

Prepoznatljivim stilom, oštrim i živim jezikom, veštim i spretnim pripovedanjem Vojnović demitologizuje Balkan i Jugoslaviju i omogućava novim generacijama jedan širi i neposredniji pogled na ono što se dešavalo u ratovima devedesetih godina prošlog veka na ovim prostorima.

Jugoslavija moja dežela, postavlja pitanje smisla svih ratova, pitanje zla, pitanje krivice, pitanje odnosa očeva i sinova, kao i pitanje da li se zločin može opravdati i da li deca treba da plaćaju grehe svojih roditelja.

Rat je bio rat, to je bila druga planeta. Niko to ne može da razume. Ili si bio tamo, ili te nije bilo. Drugo nema veze. Ako si bio tamo, onda ti je sve jasno i ne pitaš ništa. A ako nisi bio, nemaš pravo da pitaš ništa.