ISTORIJA ESTETIKE III

U trećem tomu, autor se bavi estetikom srednjovekovnog doba. Prirodno, on započinje s ispitivanjem estetike Biblije koja je dominirala u tom razdoblju, a nastavlja sa korifejima srednjovekovne misli.

„Pod hrišćanskom kulturom podrazumevamo proces koji se odvijao na ogromnom prostoru i tokom dugog vremena za koje je uobičajeno da se naziva srednji vek. Prostor na kojem se odvijao taj proces nije obuhvatao ni čitavu Evropu ni čitavu Aziju nego onaj deo koji bi se, uslovno, mogao nazvati Sredozemnim arealom i koji je s vremenom obuhvatio čitavu Evropu dok je veliki deo Azije ostao izvan tog uticaja. U tom razdoblju je došlo do velikih kretanja i pomeranja naroda, menjanja centara moći, nastanka novih ideja, stvaranja novog pogleda na svet i razvoja specifične kulture. Iako „srednji vek“ u sebi ne sadrži neki određeni atribut – poput „starog“ i „novog“ – u njemu se, pre svega, dešavalo mnogo štošta a, pre svega, došla je do izražaja ekumenska ideja koja je svoje uporište našla u formiranju, oblikovanju, delovanju i očuvanju ogromne državne zajednice kakvo je na početku te epohe bilo Rimsko carstvo.“

(Radoslav Đokić)