ISPLJUVAK PUN KRVI

Živojin Pavlović, čovek raskošnog dara, mašte i hrabrosti, veliki reditelj i pisac, u vreme studentskih protesta ‘68. bio je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih svetionika slobode. Stvaralaštvom je pokazao da se za slobodu valja boriti i u neslobodnim okolnostima. U svojoj knjizi dnevničkih zapisa „Ispljuvak pun krvi’’, čije je prvo izdanje bilo zabranjeno, svedoči o događajima koji su se odigrali u junu ‘68. Zlo, posebno organizovano, najveći je razlog i smisao ljudske pobune. To je ono što Pavlović poručuje u svom viđenju ‘68. godine. Pominjući u svojoj knjizi one koji su pomagali studentima, Pavlović kaže : „Ovakvi činovi predstavljaju pravi oblik solidarnosti. U njima vidim zalog za veru u dinamiku večnog dobra. I sposobnost morala da reaguje na silu.” Upravo taj moralni otpor sili je oslobađanje od straha, težnja ka slobodi – slobodi mišljenja, govora, javnog protesta. U predgovoru novom izdanju knjige „Ispljuvak pun krvi” prof. Čedomir Čupić piše: „Pavlović je istakao da studenti nisu znali tačno šta hoće ali su znali šta neće. To su režimu saopštili krvavim ispljuvcima. Iz mutljaga 1968. izronile su razne spodobe: od onih koji ništa nisu razumeli, preko pokvarenjaka, račundžija i budućih dobrih saradnika režima i tajnih službi, do uspaljenika bez jasne orijentacije. Svi su oni razjedinili i mrcvarili 1968. Mnogi od njih završili su kao visoki časnici režima, obučeni saradnici tajnih službi, izvežbani račundžijski ćutolozi podvijenog repa, bukači i provokatori sa istaknutim cenovnikom usluga, onom kome treba.”