HIGIJENA SA ZDRAVSTVENIM VASPITANJEM ZA 1. I 2. RAZRED MEDICINSKE ŠKOLE

Higijena – medicinska nauka i ekološki koncept zdravlja. Higijena je medicinska nauka koja izučava uticaj faktora životne sredine na zdravlje, a ujedno i grana preventivne medicine koja pronalazi mere za zaštitu i unapređenje zdravlja ljudi. Higijena ima zadatak da pokuša da spreči nastanak bolesti svodeći na najmanju meru dejstvo štetnih faktora, kao i da očuva i unapredi zdravlje čoveka, kao i zajednice i sredine u kojoj živi. Naziv higijena potiče od imena starogrčke – zaštitnice zdravlja Higije, mitološke kćeri Eskulapa, starogrčkog boga veštine lečenja. Zbog činjenice da samo lečenje bolesti nije dovoljno već da postoji potreba za preventivom kako do bolesti ne bi došlo, čovek sebi stvara predstavu božanstva koje štiti zdravlje sprečavajući nastanak bolesti.Od nastanka civilizacije ljudi su uviđali šta sve doprinosi zdravlju, i to je prenošeno iskustvom ugrađenim u tradiciju. Prema poznatim istorijskim izvorima, u drevnom Vavilonu preventivom i lečenjem bavili su se tadašnji sveštenici, koji su sprovodili propise o zaštiti vodnih objekata i organizovanju izolacije obolelih od lepre. U Ebersovim staroegipatskim papirusima od pre 3500 godina, nalaze se preporuke o načinu sahranjivanja, otklanjanju smeća, kontrole hrane i vode za piće. Prva dijetetska uputstva odnosila su se na korišćenje jetre u ishrani za lečenje slabovidosti, i svežeg voća i povrća za lečenje opšte slabosti. Tek od pre jednog veka poznato nam je da slabovidost može biti posledica nedostatka vitamina A, koji jetra sadrži u velikim količinama, a rasprostranjena „bolest slabosti” sada je prepoznata kao skorbut – bolest nedostatka vitamina S. Rimljani su svoja znanja i veštine primenili i u izgradnji vodovoda i kanalizacije, objekata koji se ponegde koriste i do danas. Dela Hipokrata, oca antičke medicine, sadrže zapise o važnosti čistoće vazduha, vode i tela u očuvanju zdravlja.Prof. dr Dušan Backović