GROFICA U PALANCI

Autorki Jeleni M. Papić Grofica u palanci je treći objavljeni roman. Prethodno je objavila: Tiski cvet (2002) i Panonsku rapsodiju (2009). Ova tri romana predstavljaju svejevrstan triptih ‒ nisu kompoziciono povezana, mogu se čitati nezavisno. Zajedničko im je mesto radnje ‒ Vojvodina u različitim vremenskim periodima.Roman Grofica u palanci, pored sofisticirane radnje u „floberovskom“ smislu sadrži i objašnjenja dijalektizama, što će biti od koristi široj čitalačkoj publici, ali što u nekim budućim vremenima može poslužiti i kao građa Jelena za kakav dijalektološki rečnik ili zbornik. Poseban kvalitet ovog romana predstavlja specijalna apostrofa, u kojoj ćete nakon čitanja uživati.Jak i upečatljiv utisak nakon čitanja ovog romana koji će vam se nametnuti je pitanje: šta je ljubav i šta ona sve podrazumeva? Da li je ona toplina, nežnost, strast, naklonost, ili sve to zajedno i da li su za ljubav neophodni svi ovi elementi, ili može postojati u obliku kada sadrži samo neke od njih? Pripovedački postupci i struktura romana su tradicionalni, osim što se pripoveda i u prvom i u trećem licu, prilično realistično, o tipičnim likovima iz vojvođanske palanke sa kraja 19. i početka 20. veka ‒ paorima, vojnicima graničarima koji se vraćaju i postaju porodični ljudi i zemljoradnici, advokatu, veletrgovcu žitom, mornarima, propaloj grofici ‒ perspektiva se upotpunjuje i psihološkim produbljivanjem likova preko njihovih doživljenih govora i unutrašnjih monologa.Okosnicu radnje predstavlja ljubavni trougao između propale grofice Stojanke i veletrgovca Milana s kojim je varala svog muža, advokata Mladena, što zavodi čitaoca da očekuje lak ljubavni roman, a ovo delo u biti to nije. Naime, u pitanju je društveno-porodičan roman, baš u onom smislu u kome je okarakterisana Ana Karenjina Lava Tolstoja. Za razliku od nje, Stojanka je razbaštinjena odmah ‒ čitaoci će na samom početku saznati da je ona iz propale grofovske porodice.