GLAVIT JUNAK I OSTALA GOSPODA

Knjiga Glavit junak i ostala gospoda osmišljena je s dvostrukim – poetičkim i metodičkim ciljem. Namera autorki bila je da se prezentuju različite mogućnosti interpretacije epskih pesama, jer je, čini se, taj segment nedovoljno pokriven školskim i univerzitetskim priručnicima, a tek parcijalno akademskom i stručnom literaturom. U osnovi, autorke su se držale antologijskog Vukovog izbora – bečkog izdanja „junačkih“ narodnih pesama (1845, 1846, 1862) – u okviru kojeg su objavljene i balade Bog nikom dužan ne ostaje, Hasanginica i Ženidba Milića barjaktara.

Žanr je, međutim, teorijski konstrukt, posebno nestabilan u oblasti usmenog stvaranja, i, poglavito, usmene balade, koju je na srpskom kulturnom prostoru obeležio snažan epski impuls. Stoga su i ove tri pesme „na međi“ deo reprezentativnog izbora. Korpus je proširen uključivanjem (takođe antologijske) bugarštice Smrt Despota Vuka iz rukopisa dubrovačkog kapetana i trgovca Nikole Ohmućevića, zabeležene oko 1650. godine. Analizirane pesme pokrivaju različite metričke obrasce (deseteračku i bugarštičku epiku), različite slojeve beleženja (od 17. do 20. veka) i različita epska „vremena“ – najstarija (do pada Smedereva 1459), srednja (hajduci i uskoci) i „novija“ („vojevanja za slobodu“).