DŽEZ BASKET

Kako je nastajala slavna škola jugoslovenske košarke.

Svedočanstvo o tome kako su pametni i hrabri ljudi iz čiste, mladalačke ljubavi počeli da igraju košarku, bez namere da promene lice svetske košarke. A to su na kraju učinili.

Ova priča počinje u vreme kada je i prva košarkaška lopta stigla kod nas, a završava se košarkaškim trijumfom koji je od ovog sporta napravio svojevrsni jugo-brend. Neki i danas, bilo da su u Beogradu, Zagrebu ili Ljubljani, uporno tvrde da je „košarka najbolji državni proizvod“, a u to je izrasla najviše zahvaljujući Nebojši Popoviću, Bori Stankoviću, Radomiru Šaperu, Aleksandru Nikoliću, zatim svim njihovim saradnicima, igračima prvih generacija i njihovim uzorima. Mašta, dovitljivost, sloboda u igri, spektakl očaravali su planetu s obe strane Okeana. Sve bi ostalo u domenu košarkaškog eksperimenta da nisu osvojili zlato u ljubljanskom Tivoliju 1970. Tada su poraženi svi košarkaški uzori i učitelji, a naslednicima je zaveštan putokaz do bogate riznice pehara i medalja u vremenima koja će doći.

„Na ovim stranicama nalaze se mnoge zanimljivosti za koje sam prvi put čuo. Neke, meni dobro znane, opet su me nasmejale do suza, a od nekih su mi oči zasuzile. I onda mi je bila čast, a i danas, što pripadam krugu tih ljudi.“
Srđa Kalember

„Sa ove distance, Džez basket mi deluje kao bajka jer bosonogi momci obično mogu samo da maštaju o vrhu sveta. Ponekad se pitam da li smo sve to zaista MI uradili, mada znam da jesmo: svojim rukama, bodreni velikim drugarstvom, solidarnošću i ogromnom ljubavlju prema košarci.“
Borislav Stanković