DRŽAVE DRŽAVNICI I STRADALNICI

Nestajanje jedne države, Jugoslavije, i nastajanje novih, praćeno burnim sporovima, sukobima, krvavim ratovima i zločinima, Tepavac nastoji da razjasni pomnom analizom događaja i procesa glavnih aktera, domaćih i stranih, njihovih pobuda, interesa i ideja, preduzetih i propuštenih gestova, odgovornosti i krivica. Pronalazeći meru između analitičnosti i emotivnosti, bez ideološke zadrtosti i propovedničke nadmenosti, autor rasuđuje o zlodelima vlasti, i one kojoj je sam pripadao, koja se pozivala na komunizam, i one koja se pokriva i pravda nacionalizmom, kažu u pogovoru Dragoš Ivanović i Nebojša Popov, ističući Tepavčevo stanovište da je prvo čovek, pa onda Srbin, da je dom iznad domovine a sloboda važnija od države. Delikatnom ravnotežom analitičnosti i emotivnosti, bez ideološke zadrtosti i propovedničke nadmenosti, Tepavac razborito rasuđuje o zlodelima vlasti, i one kojoj je sam pripadao, koja se pozivala na komunizam, i ove koja se pokriva i pravda nacionalizmom. Kritički odnos prema svakom nacionalizmu najprimetniji je prema srpskom, jer ga, kao Srbina koji živi u Srbiji, najneposrednije pogađa i najviše ga se i tiče, kao žive osobe a ne nekakvog bestelesnog uma. On se ne odriče pripadnosti srpskom narodu i privrženosti Srbiji, već se jasno i odlučno suprotstavlja svima i svemu što uvaljuje i narod i državu u retko viđeno stradalništvo. Svoje ljudsko i autorsko stanovište sam Tepavac pregnantno definiše kada kaže da je prvo čovek pa onda Srbin, da je dom iznad domovine i da je sloboda važnija od države.