DEFTER CARSKOG HAFIJE

Spaljivanjem moštiju Save Nemanjića Murat III je računao da u korenu saseče remetilački mit pravoslavnog sveca i da trajno spreči njegov oporavak temeljnim rušenjem hramova i zabranom građenja novih. Blagodat stečena ubistvom mita o Savi Nemanjiću bila je pomućena još za vladavine njegovih prvih potomaka glasinama o pojavi crkava preletnica na krajnjem zapadu carevine, u Ibarskoj dolini, koje preleću s brda na brdo, iz kraja u kraj, sa obale na obalu, i tako izbegavaju još važeću zabranu izgradnje i rušenje. Ali tek sujetni i veoma pobožni Murat IV u proleće 1630. šalje svog pouzdanog islednika da istraži ovu pojavu i u korenu je razobliči.

Ovaj istorijat istrage carskog hafije sačinjen je od triju poznatih turskih dokumenata i jednog hrišćanskog: Defter carskog hafije, Sidžil brvaničkog kadije, Zapisi ćatipa Mevludina i Rukopis inoka Tadeja.