ČULNOST ODOVUD

Knjiga pesama „Čulnost odovud“ Mike Vlacovića Vladisavljevića sastavljena je iz dva ciklusa : „Slavlje zrnevlja mudrosti u vinu“ i „Svetlost ljubavi azura“. Knjiga je napisana u slobodnom stihu i sadrži ukupno 131 pesmu.
Poetika Mike Vlacovića Vladisavljevića baštini sve one lirske sokove od antičke dionizijske opijenosti ljubavlju i vinom do srednjovekovne himnične poetike Svetih otaca pa sve do srpske međuratne i poratne lirike.U ovoj poeziji lirski subjekt nije onaj koji samo peva, već je taj koji živi poeziju kroz ljubav, kroz mlado vino, kroz belu krv nebesku u dugim noćima. Lirski subjekt je i stvaralac i učesnik zbivanja i na zemlji i na nebu.On je taj koji je svesno i svojevoljno prikovan na krst ljubavi, on je taj koji se žrtvuje za sve zaljubljene i dobrovoljno ide na stub srama, dobrovoljno pije čašu otrova da bi kroz ljubav vaskrsnuo, on je taj koji ljubavlju čulnom, ali i vanvremenskom iskupljuje sve grehove zemaljske.U pesmi „ Nemost tvog imena“pesnik se pita :„Kako se desilo
da je iskrvario jedan ceo svet
u malom čoveku?“
Zaista, pesnik dotiče ovim stihovima dušu običnog, malog čoveka,izgubljenog u mravinjaku ljudskom, bez slave, bogatstva i imena u čijem srcu krvari svet.Pesnik je u ovoj knjizi podigao ženu na vrhovni pijedestal, ona je stožer svih pevanja, ona je i devica i zrela žena, i majka i bludnica i Sofia i Božica.Sve vreme lirski subjekt je u potrazi za izgubljenom ljubavlju, sve vreme u traženju smisla u svetlosti azura. On je traži i u oblacima, i u dušama predaka, i u semenu i plodu, i u letu ptica , pokušavajući da pronađe tu svoju animu, taj izgubljeni deo duše, stapajući se sa ženskim principom kako bi ostvario celinu bića.A ono,budući razdvojeno i rascepljeno iskušava našeg pesnika, dovodi ga u ljubavne ekstaze, kao i na ivicu smrti, dovodi ga do spoznaje Sofie, svete nebeske mudrosti, kao i do tamne strane ljudskoga bivanja, otelovljenog u smrti.Tematsko –motivski poezija Mike Vlacovića Vladisavljevića osciluje na klatnu od surove realnosti do nebeskog savršenstva,od sveta čulnosti, do sveta mističnosti i onostranog. Sve vreme ova nas poezija zapljuskuje onostranim uvidima lirskog subjekta, ispevana kroz cvetove belih trešanja, kroz mlado vino i zarudele zore, kroz seme koje sejač seje u tek uzoranoj zemlji.U ovoj poeziji stoluje mudrac i mudrost i to ona božanska, nebeska , sadržana između redova,skrivenih u tkivu jezika.Ova poetika nam omamljuje čula da bi nas dovela pred vrata tajne.A tajna je u semenu, u plodu, tajna je u rađanju bez koje ljubavi ne bi ni bilo.Pesnički postupak Mike Vlacovića Vladisavljevića je svojevrsno prepuštanje rečima, koje ga nesvesno nose kao reka. Bujica reči odzvanja diljem ove knjige, oslobođena strogih pravila kroz raspevanost slobodnog stiha. Lirski subjekt, u zanosu, u nekoj vrsti transa peva najlepše note, sasvim nesvesno i uzvišeno.Ova poezija je i u stalnoj potrazi za čovekovom izgubljenom suštinom.U njoj se oslikava čitav jedan svet sremačke ravnice iz pesnikovog zavičaja, motivi detinjstva, kućnog praga, vinograda, livada i polja. U njoj se seje i žanje, u njoj su bele zore zarudele u srcu pesnika, koje drhti na grudima ljubljene. Lirski subjekt u potrazi za svojom animom, skrivenom u ženi, u tom drugom Ja, obilazi biblioteke, obilazi muzeje i svetilišta, čak je traži i „stopljenu u svakom kamenčiću Aničkovog mosta“, kako pesnik peva u jednom stihu.Pesnik Mika Vlacović Vladisavljević je boem duše, opijen ljubavlju i lepotom žene, skrivene u svetlosti azurnoplave tečnosti, koju ispija svakodnevno iz krčaga lepote. On je boem starog kova, onih skadarlijskih sutona i dama sa šeširima u blistavoj toaleti, kao i mladih devica, iz čijih dojki kaplje mleko iskoni, On je onaj u kojem teče krv bela, božanska. On je taj koji pije mleko iskoni iz pehara Gralovog. U potrazi za Gralom, ova poetika sva je ustreptala od suza za izgubljenom suštinom, zbog čovekovog pada, a opet tako grešan, On, tragač po bespućima ljubavi nalazi za sve ljude izlaz i spas. Pesnik oprašta ženi praroditeljski greh, on je taj koji je i krivac i žrtva, na kolenima sudbine, iskušavan. A Smrti, Smrti se osmehuje, gleda joj pravo u lice, bez straha, ljubavlju uznesen, pobeđujući je.Ova knjiga lirskih zapisa Mike Vlacovića Vladisavljevića je veliko otkrovenje na nebu srpske ljubavne lirike. Ona je donela sve one poetske sokove koji su usahli u poslednje vreme na srpskoj poetskoj sceni. Mika Vlacović Vladisavljević pojavio se s ovom knjigom pesama kao zreo i formiran pesnik sa izgrađenom sopstvenom poetikom. On je ovom knjigom na srpsku književnu scenu doneo jedan sasvim novi poetski glas, koji će, nadam se, tekom vremena odjeknuti snažno u srpskoj književnoj javnosti. Stoga ovu knjigu najtoplije preporučujem kako poslanicima književne reči, tako i najširoj kulturnoj javnosti.U Beogradu, 03.12.2016. godine
Željko Sarić, književnik