ČOVEK KOJI JE SUVIŠE ZNAO

Alan Tjuring je uspeo da premosti procep između raskošnog, nepoznatog i (za mnoge ljude) neupotrebljivog okruženja čiste matematike sa jedne strane i sveta u kojima je sposobnost mašina da množe velike proste brojeve, da obrađuju desetine hiljada kombinacija u nizovima slova ili da pomažu pri projektovanju mostova značila razliku između finansijskog uspeha ili propasti, a u pojedinim slučajevima između života i smrti. Pa ipak, bilo bi pogrešno tvrditi da je Tjuring na svoj posao gledao kao na dužnost; naprotiv, put od matematičke logike do izgradnje mašine bio je slučajan, a jedina mapa koju je koristio poticala je iz njegovog jedinstvenog, na neki način čudnog, ali u svakom slučaju ekscentričnog uma. Bio je sušta suprotnost "timskom čoveku", a da je, u određenom smislu, bio "normalniji", možda nikada ne bi postigao takve uspehe. Upravo mu je status potpunog autsajdera omogućio da načini kreativne skokove koji su obeležili njegov život i promenili svet.

Fama u vezi sa Tjuringovim hapšenjem i samoubistvom direktno je uticala da se godinama njegov doprinos razvoju modernog računara minimalizuje, a u određenim oblastima potpuno zanemari. Zasluge za ideje koje su izvorno bile Tjuringove često su pripisivane Džonu fon Nojmanu, njegovom profesoru sa Prinstona. Tek pošto su dokumenti u vezi s Tjuringovim radom u Blečli Parku postali dostupni javnosti i nakon što je Endru Hodžiz objavio nepristrasnu Tjuringovu biografiju 1983. godine, ovom velikom misliocu i naučniku su odate zaslužene počasti. Danas se Tjuring smatra jednim od najvažnijih naučnika dvadesetog veka.