ČOVEK BEZ OSOBINA – I KNJIGA

Ključni roman XX veka.

Apsolutno se ne bi moglo dokazati postojanje neke pojedinosti koja i ranije ne bi bila moguća, ali svi odnosi su se malčice pomerili. Predstave čije je važenje pre bilo mršavo – sad su debelo ojačale. Slavu su žnjele osobe koje ranije nisu bile smatrane vrednim. Što je bilo oštro ublažavalo se, što je bilo razdvojeno spajalo se, nezavisni ljudi su pravili ustupke zarad javnog priznanja, već stvoren ukus ponovo je podlegao nesigurnostima.

Radnja romana Čovek bez osobina počinje uoči Prvog svetskog rata u Beču, glavnom gradu Austrougarske monarhije. U potrazi za svojom svrhom, Ulrih se angažuje u „Paralelnoj akciji“, kojom je 1918. godine trebalo da bude obeležen sedamdesetogodišnji jubilej vladavine Franca Jozefa I.

Muzil u ovom romanu teži sveobuhvatnosti i enciklopedičnosti, i kroz Ulrihov lik pokušava da zahvati celog čoveka i svu složenost njegovog odnosa sa vremenom, istorijom, a pre svega, sa državom. Junaci njegovog romana nisu mogli da znaju šta im budućnost priprema, te zbog toga ovo delo nalazi svoju aktuelnost u životu savremenog čitaoca koji je iskusio posledice kriza i nevolja usled raspada velikih imperija.

„Čovek bez osobina spada u najznačajnije tvorevine evropskog romana.“ Observer